„Prvog septembra 2003, kada nova generacija prvaka krene u „novu školu“, čiji je koncept razrađivan i usavršavan skoro dve godine, Srbija će pokazati da je u stanju da uhvati korak sa Evropom i modernim svetom, u kome su obrazovne promene obeležile kraj prošlog veka“.
Ovako je 2003, uoči početka reforme obrazovanja, govorio tadašnji ministar prosvete Gašo Knežević, najavljujući „kraj zimskog sna u obrazovanju“.
Promenom vlasti već 2004. godine reforma je zaustavljena, a od svega što je bilo zamišljeno, danas gotovo da nije ostalo ništa.
Aleksandar Markov, predsednik udruženja Edu forum, naglašava da veliki deo rešenja koje je predlagao Gašo Knežević nikada nije zaživeo u praksi, poput ideja o većoj izbornosti nastave, rasterećivanju programa i decentralizaciji škola, koje su ostale neprimenjene.
– Nastavnici mu danas najviše zameraju to što je učenicima dao veća prava i osnažio ulogu pedagoško-psihološke službe. Iako je to, iz perspektive razvoja obrazovanja, imalo smisla, u društvenoj atmosferi u kojoj se školuju naša deca pokazalo je više svoje loše strane, jer su roditelji i učenici češće isticali prava učenika zaboravljujući obaveze koje imaju – kaže Markov.
On, međutim, podseća da je Knežević bio ministar pre dve decenije, a da pre više od 10 godina preminuo.
– Od tada su se promenile različite vlasti, svaka sa dugim periodom kontinuiteta. Ako je zaista postojala želja da se popravi ono što je on navodno “pokvario” i da se unapredi prosvetni sistem, bilo je više nego dovoljno vremena da se to učini. Zato ovakve izjave više deluju kao deo svakodnevne političke retorike, nego kao ozbiljna analiza prethodnih reformi – komentariše Markov izjavu predsednika Srbije.
Dodaje da su pravi problemi u obrazovanju danas sasvim jasni: preopterećenost učenika, loša infrastruktura, porast nasilja i odsustvo ozbiljne strategije za budućnost.
– Umesto da se vraćamo u prošlost i tražimo krivce, jedini pravi pravac je gledanje unapred ka stvaranju sistema u kojem će škole biti usmerene na potrebe učenika i kvalitet nastave. Naš obrazovni sistem decenijama funkcioniše po zastarelim obrascima, a promene koje su se sprovodile često su bile na štetu učenika i nastavnika. Zbog toga su danas nastavnici o reformama spremni da govore samo u kontekstu reform torte, umesto kao o ozbiljnom procesu unapređenja obrazovanja – ističe Markov.
Kako dodaje, sadašnje stanje, centralizacija finansija i kadrovska politika, posebno u segmentu izbora direktora, što su promene koje su načinjene u vreme ove vlasti, vode daljem urušavanju državnog školstva i jačanju privatnih ustanova koje već danas ozbiljno konkurišu kako u domenu osnovnog obrazovanja, tako i u pojedinim srednjoškolskim profilima.
– Zbog toga se lako da zaključiti da ako se ovakav trend nastavi, rizikujemo da obrazovanje postane privilegija bogatih, dok bi državne škole postale utočište za nastavnike koji nisu uspeli da se zaposle u privatnim i za decu čiji roditelji nemaju sredstva za skupe učitelje i profesore – smatra Markov.
