Pored Pete beogradske gimnazije, koja je u blokadi već nedeljama, učenici još nekih beogradskih gimnazija odlučili su se da bojkotuju nastavu. Oni su se na ovaj korak odlučili u znak podrške Dijani Hrki, majci nastradalog Stefana Hrke, koja već danima štrajkuje glađu ispred Narodne skupštine Srbije, zahtevajući raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, utvrđivanje odgovornosti za poginule u padu nadstrešnice i puštanje protivpravno pritvorenih studenata. Zbog najavljenog bojkota je u nekim školama roditeljima već rečeno da će svi učenici koji ne budu prisustvovali nastavi biti upisani u elektronski dnevnik.
Ministarstvo prosvete upozorilo je škole da su dužne da obezbede redovno odvijanje nastave i najavilo da će svi izostanci učenika morati da se opravdaju. Ministarstvo prosvete uputilo je dopis direktorima gimnazija, u kojem se podseća da je škola dužna da obezbedi redovno i nesmetano odvijanje nastave i svih drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada.
Osvrćući se na dešavanja u školama i dopis Ministarstva prosvete, Aleksandar Markov, predsednik Edu foruma izjavio je za Nin:
To je uobičajeni dopis koji ministarstvo šalje direktorima, pokušavajući da vrati učenike u učionice. Ipak, mislim da je ministar Dejan Vuk Stanković izabrao pogrešan pristup. Još na početku školske godine rekao sam da će tok školske godine u najvećoj meri zavisiti od poteza ministra prosvete. On poslednjih meseci povlači pogrešne poteze, jer umesto da radi na smirivanju situacije, svojim odlukama dodatno raspiruje tenzije, čime praktično pokazuje nekompetentnost za funkciju koju obavlja
Ovi dopisi koji stižu u škole su tipski, a tokom prethodne školske godine stizali su slični dopisi gde je ministarstvo podsećalo na zakonske propise. Učenici koji su odsutni moraju biti evidentirani, a pravda se primenjuje po zakonu. Ipak, smatra Markov, suština nije u izostancima, već u poruci koja se šalje.
„Ne možete rešiti društveni problem dopisima, već morate razgovarati s učenicima. Ne možete ni pretili, ni slati dopise i očekivati da će se situacija sama od sebe rešiti. Pristup je pogrešan i potrebno ga je promeniti, a jedini normalan način bio bi dijalog, koji trenutno izostaje“, smatra on.
Prema njegovim rečima, Stanković bi trebalo da se pozabavi dijalogom sa nezadovoljnim učenicima i njihovim roditeljima. Tu su i škole koje su u totalnoj blokadi, poput Pete beogradske gimnazije.
„Ovo što je najavljeno za naredna dva ili tri dana jeste privremeno, ali postoji i gorući problem u Petoj gimnaziji koji traje više od mesec dana. Sam ministar je rekao da je školska godina ugrožena, a ništa konkretno se ne preduzima. Stoji se na dve strane koje su potpuno različite i ne pokušava se pronaći rešenje kroz dijalog, već se preti gubitkom školske godine i slično. To nije model za rešavanje problema“, objašnjava Markov.
Deluje, kako dodaje Markov, da će tako i nastaviti, jer blokada Pete gimnazije traje više od mesec dana, a „ministar, koji je odgovoran za funkcionisanje škola u skladu sa zakonom, ništa ne preduzima, a učenici i ministar su u pat poziciji“.
„Kada kažete da će konkurs za direktora biti raspisan tek kada učenici prekinu blokadu, a s druge strane učenici kažu da neće prekinuti blokadu dok se konkurs ne raspiše, imate dva totalna antipoda koja se ne mogu pomiriti bez dijaloga. To je potpuno neodrživa situacija“, zaključuje Markov.
