Namera da se uvedu nacionalni udžbenici za jedan broj predmeta u osnovnoj školi je politički motivisana, saglasni su nastavnici sa kojima je Danas razgovarao, a neki od njih poručuju da bi novac iz budžeta trebalo usmeriti za obezbeđivanje besplatnih udžbenika i sređivanje školskih zgrada, umesto što se sredstva odlivaju na nešto što već postoji.
U javnosti se očekuje da će najviše promena pretrpeti istorija, jer je vlast u obrazloženjima zbog čega su nam potrebni nacionalni udžbenici kao argumente uvek navodila određene istorijske događaje, kojima je, po njihovom sudu, dato premalo prostora u postojećim školskim knjigama.
Međutim, da bi se uvela nacionalna istorija od petog razreda bilo bi neophodno napraviti promene u nastavnim programima, ukazuje Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji.
– U osnovnoj školi istorija se uči hronološki, tako učenici petog razreda uče o starom veku, šesti razred o srednjem veku itd. Dakle, kada je reč o nacionalnoj istoriji, đaci se prvi put sa nacionalnom istorijom, neračunajući druge predmete, susreću u šestom razredu učeći o doseljavanju Srba na Balkan i stvaranju prvih država. Lično ne verujem da će doći do nekih velikih promena u udžbenicima u odnosu na to kako su sada pisani. Najosetljivije teme dolaze tek u osmom razredu i one se odnose na Drugi svetski rat i ratove devedesetih. A one su i u sadašnji udžbenicima napisane prilično obazrivo u smislu da autori, naročito kada je reč o ratovima devedesetih pažljivo obrađuju osetljive teme – kaže Markov.
On mislim da je tema nacionalnih udžbenika u aktuelnom momentu ponovo pokrenuta ili iz političkih razloga ili iz potrebe da se možda ojača nacionalni izdavač.
– Dakle, ne očekujem drastične promene u sadržaju udžbenika, osim što bi se moglo desiti da kroz dodatne materijale budu detaljnije obrađene određene teme. Takođe, ne bih se iznenadio da stil pisanja postane nešto oštriji. Ipak, bitno je naglasiti da bi trebalo izbeći zamku da se o nečemu sudi pre nego što ugleda svetlost dana – ističe Markov.
Kaže da su u ovom trenutku najspornije to što se na neki način uvodi monopol, bar kada je reč o predmetima za koje su planirani nacionalni udžbenici, kao i način izbora autora koji autoritet stavlja ispred stručnosti.
Što se tiče njihovog uvođenja u srednje škole, Markov smatra da to nije realna opcija naročito ako imamo u vidu da tržište udžbenika za srednje škole nije tako atraktivno.
Ceo tekst dostupan na sajtu Danas
