Nesuglasice koje se tiču događaja tokom ratova u bivšoj SFRJ, ne završavaju se često zapaljivom retorikom zvaničnika, već je tok istorije drugačiji u odnosu na to čiji školski udžbenik čitate.
Učenici u Hrvatskoj znaju jedne, najmlađi u Srbiji na papiru dobijaju druge verzije događaja, dok se u Bosni i Hercegovini u zavisnosti od entiteta o određenim stvarima uopšte ne govori.
Istoriju pišu pobednici, a udžbenike autori koji na događaje gledaju drugačijim očima. Kvalifikacije koje neretko dovode do relativizacije 30 godina koče točak istorije, a oni koji su rođeni mnogo posle rata u nedovoljnoj meri uče o tom periodu.
„Moguće je da autori izbegavaju da više pišu o nekim događajima koji ne idu u prilog Srbiji, srpskoj državi, plašeći se da ne budu postavljeni na stub srama, da ne budu na neki način ispolitizovani. U velikoj meri zavisi od nastavnika koliko će posvetiti prostora takvim temama. Nastavnici često znaju ili da ih izbegnu ili da ih na neki drugačiji način obrade“, rekao je Aleksandar Markov, nastavnik u Osmoj beogradskoj gimnaziji.
Ceo tekst dostupan na sajtu Euronews
