Predlog predsednika Srbije da školski čas umesto 45 traje 30 minuta, otvorio je više pitanja nego što je ponudio odgovora. Iako je najavljen kao potez koji bi rasteretio učenike i prilagodio nastavu njihovoj „skraćenoj koncentraciji“, stručnjaci sa kojima smo razgovarali ukazuju da se iza naizgled jednostavne ideje krije niz sistemskih problema – od sadržaja gradiva do uslova u školama, koje ovakva intervencija ne rešava. Istina, dobro je da je prepoznato da problem postoji.
Dok se u javnosti vodi rasprava o tome kako bi izgledao školski dan sastavljen od kraćih časova, ostaje nejasno da li bi takva organizacija išta rešila ili bi, naprotiv, stvorila još veće opterećenje i za učenike i za nastavnike.
Planovi i programi su godinama rasli, što je dovelo do vrlo iscrpljujućeg dnevnog rasporeda učenika. Viši razredi u osnovnim školama provode više od 5 časova dnevno u školi, dok u srednjim školama učenici imaju i po 17 predmeta u jednoj školskoj godini, a veliki deo obaveza prebacuje se na poslepodnevne sate. U takvom okruženju, pitanje nije da li je 45 minuta previše, već da li u tih 45 minuta stane ono što deci zaista treba dati.
Promene u obrazovnom sistemu, pa i one koje deluju tehnički jednostavne, imaju dalekosežne posledice po učenike, nastavnike i školski sistem u celini. Svaka nova ideja o organizaciji nastave zahteva promišljeno planiranje. Upravo to ističe Aleksandar Markov, profesor istorije i predsednik Edu foruma.
„Generalno svaka promena koja se radi u prosveti mora da bude dobro promišljena, odnosno da bude rezultat dobrog promišljanja, rezultat nekih ranijih istraživanja, možda primera dobre prakse iz drugih zemalja. Ovde toga nije bilo, nekako je predlog došao ad hoc. Prosveta je jedan inertan sistem, teško se stvari menjaju, i ne treba ih menjati preko noći”, rekao je Markov.
Argument o slaboj koncentraciji učenika smatra posebno problematičnim.
„Moje mišljenje je da treba raditi na koncentraciji učenika, jer šta ćemo ako dođemo u situaciju da nemaju koncentraciju da prate čas 30 minuta? Da li će onda čas trajati 15 minuta, da li ćemo ga opet skraćivati”, kaže on.
Markov ističe za NIN da skraćivanje trajanja časa može dovesti do novih izazova u školama koje već sada rade sa punim kapacitetima.
„Jako je bitno naglasiti problem organizacije nastave, ako se poveća broj časova – veliki broj škola već sada ima problem sa prostorom. Ako bi se povećao broj časova, onda bi to možda vodilo i dodatnom opterećenju koje ne bi bilo kroz samo trajanje časa, ali kroz dužinu boravka u školi bi moglo postati opterećenje”, kaže on.
