Prošla školska godina u Srbiji završena je turbulentno. Kako će proteći ova?
„Šarenoliko”, „regularno”, „teško pitanje, videćemo” – ako pitate zaposlene u prosveti kako bi nova školska godina mogla da počne, naići ćete na ovakve odgovore.
Prvi septembar je blizu, đaci se užurbano spremaju za pakovanje rančeva, škole se čiste, a poslednjih dana govori se i o čistkama direktora i nastavnika, a maturanti pozivaju na protest prvog školskog dana.
I dok ministar prosvete Dejan Vuk Stanković govori kako očekuje da će nova školska godina u septembru početi „normalno, svečano“, ocenivši da nema razloga ni za „ritualni štrajk“ svakog prvog, jer se radi ozbiljno na poboljšanju materijalnog položaja prosvetnih radnika, nisu baš svi zaposleni u prosveti sigurni da će sve baš biti tako.
Aleksandar Markov iz Edu foruma, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji, kaže da je teško pitanje kakav početak godine se očekuje.
„Teško je u ovom trenutku proceniti šta nas čeka. U medijima smo videli da su gimnazijalci već najavili protest ili bojkot nastave 1. septembra. Ne znam u ovom trenutku šta će biti od svega toga, ali zapravo ako to izuzmemo, moja pretpostavka je da će nastava početi normalno. Kako će se dalje razvijati situacija u školama, verovatno će zavisiti u velikoj meri od toga kako se situacija bude razvijala u društvu”, govori Markov za „Vreme”.
Kako dodaje, tokom prethodne školske godine, odnosno otkako je počela društveno-politička kriza, sve ono što se dešavalo u društvu neminovno se reflektovalo i na ono što se dešavalo u školama.
Da bi za razliku od početka letnjeg polugodišta prošle školske godine, broj nastavnika koji je spreman da obustavi nastavu mogao da bude manji, očekuje Aleksandar Markov.
„U drugom polugodištu prošle školske godine sve se nekako slomilo na nastavnicima bez neke šire podrške u društvu. Svi očekivali da nastavnici budu ti koji će nositi najveći teret i kada su nastavnici počeli polako da se vraćaju na nastavu, imam utisak da ih je određeni broj ljudi osuđivao, naprosto nisu ih podržali u tome, odnosno osudili su ih tada jer su smatrali da su na neki način izdali učenike i sve ono što se dešava”, kaže Markov.
Iz tih razloga smatra da je u velikoj meri energija kod nastavnika potrošena, a da li će biti obnovljena zavisiće pre svega od društva, dodaje.
„Kao odgovorni članovi društva moramo ozbiljno da sagledamo i uzroke i razloge za nezadovoljstvo koje očigledno postoji i da pronađemo najbolji mogući način da i dijalogom ili na neki drugi politički način rešimo krizu u kojoj se nalazimo. Ovako, ako svako bude vukao na svoju stranu, pre svega kao društvo ćemo se raspasti, odnosno sama budućnost ovog društva postaje, postaje neizvesna, a onda samim tim postaje prilično i nebitno da li je školska godina regularna ili ne, ako kao društvo nestanemo”, zaključuje Markov.
Ceo tekst dostupan na sajtu: Vreme.com
