Priča o nacionalnim udžbenicima konačno je dobila i svoju konkretizaciju u vidu Predlog izmena i dopuna Zakona o udžbenicima koji je usvojila Vlada Srbije, a koji, kako je navedeno, ima za cilj očuvanje nacionalne kulture, maternjeg jezika, kulturne tradicije i interkulturalnosti.
Nacionalna grupa predmeta, nesporno, ima posebno mesto u celom školskom programu. Stručnjaci, pre svega istoričari, ističu i da treba bežati od toga da se pišu udžbenici koji u središte svoje pažnje stavljaju nacionalnu istoriju. No, u svemu treba biti vrlo pažljiv kako istorija ne bi bila „tumačena“, već da stvari predstavlja onakvim kakve jesu.
Nacrt izmena Zakona o udžbenicima predviđa da za predmete srpski jezik, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, muzička kultura i likovna kultura postoji po jedan udžbenik iz koga bi učili svi osnovci. Upravo te udžbenike izdavao bi Zavod za udžbenike, a oni bi bili uvođeni sukcesivno.
Premijer Đuro Macut izjavio je da je usvajanje tog predloga zakona istorijska odluka za našu državu, našu decu i društvo u celini. Macut je usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima ocenio kao pobedu znanja, nacionalne odgovornosti i suverenog prava Srbije da svoju decu obrazuje po sopstvenim vrednostima i standardima, saopšteno je iz Vlade Srbije. Premijer je naglasio da vraćanje ključnih nastavnih predmeta u ruke domaćih autora i izdavača nije samo zakonska izmena, već civilizacijska poruka da Srbija ima snage, volje i sposobnosti da samostalno oblikuje svoju prosvetu i budućnost.
Tržište udžbenika svakako jeste veliko i izdavačima donosi veliki novac. Istina jeste i da je bilo, a verovatno i dalje ima, određenih koruptivnih radnji prilikom izbora udžbenika koje će nastavnici da koriste.
No, ono što ni premijer, a ni oni koji se tako žestoko zalažu za uvođenje nacionalnih udžbenika, videći u njima „spas“ za budućnost srpske nacije, ne govore jeste da su i sadašnje udžbenike (osim nekih za strane jezike) pisali domaći autori, kao i da su svi oni morali da dobiju odobrenje više instanci unutar sistema – od Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, pa dao samog ministra.
To za „Ekspres“ potvrđuje i Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji i nekadašnji predsednik Foruma beogradskih gimnazija, navodeći kako udžbenik, da bi došao do učenika, mora da prođe više komisija koje su pri nadležnosti Ministarstva prosvete.
„Ceo proces odobrenja udžbenika završava se potpisom ministra prosvete bez čijeg potpisa udžbenik ne može izaći na tržište. Što se tiče autora, sa izuzetkom stranih jezika, udžbenike za naše učenike pišu domaći autori. To su uglavnom nastavnici osnovnih ili srednjih škola, fakultetski nastavnici, pa čak i članovi SANU. Recimo, među autorima udžbenika istorije nalazili su se ili se nalaze i akademik Ljubodrag Dimić, prof. dr Mira Radojević, prof. dr Radoš Ljušić prof. dr Suzana Rajić. Dakle, termin nacionalni udžbenici naprosto je deplasiran jer su i udžbenici koji se pišu po važećoj zakonskoj regulativi apsolutno nacionalni. Ipak, stiče se utisak da ovde postoji potreba da se šira društvena javnost dovede u zabludu da nam udžbenike istorije pišu stranci, aludirajući na nespornu činjenicu da su strani izdavači na našem tržištu među najzastupljenijim izdavačima, ali to ne menja činjenicu da oni za potrebe pisanja udžbenika angažuju domaće stručnjake“, kaže Aleksandar Markov.
Ceo tekst dostupan na sajtu Ekspres.net
