Leto u Srbiji je vrelo, i to ne samo u meteorološkom već i u društveno-političkom smislu. Istina, protestna energija jeste u jednoj meri oslabila, jer su se studenti u blokadi očigledno vratili predavanjima i ispitima, koji se sad već održavaju na svim univerzitetima u zemlji, dok su građani otišli na letovanja, ali daleko od toga da je pobuni odsviran kraj, kako to vole da kažu predstavnici vlasti. Većina fakulteta je i dalje u fizičkim blokadama, neki akademci su ovih sedmica izbačeni iz svojih zgrada – neki su u međuvremenu uspeli da se vrate – i dalje se organizuju protesti, uključujući i one ispred domova političara vlasti, te blokade saobraćajnica po mestima širom Srbije, aktivni su i zborovi građana, akademci „pumpaju“ i na društvenim mrežama…
I dok je letnje „održavanje vatre“ u toku, mnogi su već sada zagledani u jesen i ono što bi ona mogla doneti. Tako se i dolazi do pitanja – da li su ove letnje akcije zapravo samo uvertira za novi zamah? Vrlo moguće. Ali, i tu je još uvek mnogo nepoznanica. NIN je analizirao šta nas od septembra čeka u školama i na fakultetima, na političkoj sceni, ali i šta se može očekivati i od sindikata, koji su najavljivali aktiviranje, i zaključak do kojeg se dolazi ukratko bi mogao da glasi – biće dinamično.
Nezadovoljstvo u prosveti
Krenimo od škola. Prethodna školska godina je bila sve samo ne tipična – počela je štrajkom prosvetnih radnika, koji su bili nezadovoljni materijalnim položajem, ali su ubrzo sa Vladom Srbije postigli dogovor i potpisali kolektivni ugovor, kojim su dobili, između ostalog, povećanje zarada. Kasnije se deo nastavnika, profesora i đaka priključio studentima u blokadi i započeo školske blokade i obustave rada, pa je na kraju godina završena s nadoknadama i produžecima.
Gimnazijski profesor i predsednik udruženja „Edu forum“ Aleksandar Markov kaže za NIN da u ovom trenutku sve ukazuje da bi nova školska godina trebalo da počne redovno, za razliku od prethodne, koja bi se „jedino mogla meriti sa štrajkovima iz devedesetih godina“. Prema njegovim rečima, činjenica je da je prethodna nastavna godina završena u atmosferi nezadovoljstva, pojačanih tenzija, da je u nekim školama nastava trajala i u julu, kako bi se nadoknadili izgubljeni časovi, ali je, navodi naš sagovornik, teško očekivati da bi početak nove školske godine mogao dovesti do sličnih dešavanja, i to iz dva razloga.
„Prvi razlog je nesporna činjenica da su tokom prethodne nastavne godine energija i štrajkački potencijal kod nastavnika u velikoj meri potrošeni, da očekivanih efekata nije bilo, kao i da su se na kraju štrajk i obustava završili beskonačnim mrcvarenjem kako učenika tako i nastavnika. Drugi razlog zašto ne očekujem, bar ne na početku školske godine, neke ekstremne mere jeste i činjenica da su svi sindikati izašli iz štrajka, sporazumom koji su potpisali sa predstavnicima vlasti. Uprkos tome što su se pojavile neformalne grupe koje su vodile obustavu, njihovo delovanje je u velikoj meri ostalo bez jasnog profilisanja i artikulisanja zahteva koji bi bili merljivi u konkretnim razgovorima sa Vladom“, ističe Markov.
Ipak, dodaje da, iako ne veruje u mogućnost da se prethodna školska godina ponovi, razloga za nezadovoljstvo u prosveti nije malo.
„U pitanju je višegodišnji osećaj potcenjenosti, kako u finansijskom, tako i u društvenom smislu. Plate prosvetnih radnika, iako su poslednjih godina donekle povećavane, i dalje ne odgovaraju težini i odgovornosti posla koji obavljaju nastavnici. Takođe, pored finansijskog dela, često je do sada istican i problem preopterećenosti administracijom, manjak kadra u pojedinim predmetima, kao i generalna erozija autoriteta škole. Prosvetni radnici neretko ističu da su u poziciji da se bore i sa sve zahtevnijim roditeljima, narušenom disciplinom učenika i birokratizovanim sistemom koji ne prepoznaje realne izazove u učionici“, priča Markov i nastavlja…
Ceo intervju dostupan na sajtu NIN
