Profesor Istorije Aleksandar Markov iz Edu foruma kaže za Insajder da se, objektivno, u ovoj školskoj godini skraćenje časova na 30 minuta sigurno neće desiti.
„Ja verujem da se to uopšte neće desiti, jer se problem difuzne pažnje ili nedovoljne koncentracije učenika, ne rešava tako što idete linijom manjeg otpora i skraćujete čas na 30 minuta. Mislim da je to predlog koji je došao krajem prethodne kalendarske godine. Pored njega pojavio se i drugi predlog izmene zakona koji se odnosi na zabranu mobilnih telefona i kao da su odjednom počeli da se interesuju za obrazovanje, ali na potpuno pogrešan način, umesto da se rešavaju neka suštinski važna pitanja koja se tiču obrazovnog procesa i obrazovnog sistema. Mi se bavimo stvarima koje su možda zanimljive javnosti, ali su u praksi teško sprovodive“, ističe Markov.
Skraćenje časova na 30 minuta ne bi donelo suštinsku promenu u svakodnevici učenika, smatra Markov i objašnjava da, iako bi časovi bili kraći, broj nastavnih sati tokom dana bi se povećao i time se, kako ocenjuje, suštinski ne dobija ništa.
„Ako čas traje 30 minuta, vi povećavate broj časova u toku dana. Šta ste dobili? Suštinski niste dobili ništa, jer deca provode isto vreme u školi kao i ranije. Dakle, ako im pažnja opadne na šestom času danas, kada traju 45 minuta, sutra će im jednako opasti na, recimo, proizvoljno rečeno, devetom času, ako bi časovi trajali 30 minuta“, objašnjava sagovornik Insajdera i naglašava da treba menjati sistem obrazovanja i način realizacije nastave.
„Satnica je tu najmanje bitna, već sama struktura časa. Ako čas izgleda kao što je izgledao pre 30 ili 40 godina, da nastavnik predaje, a učenik je samo pasivni primalac informacija, onda učenici, naravno, neće biti skoncentrisani. Ako vi angažujete učenike tokom časa da aktivno učestvuju, da rade, onda to svakako podiže njihovu pažnju i angažman i na taj način se rešava taj problem“, ističe Markov.
Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragica Pavlović Babić, koja se bavi psihologijom učenja, ocenila je da skraćivanje školskih časova samo po sebi ne može unaprediti kvalitet obrazovanja i da predstavlja meru sa najmanjim potencijalom u odnosu na druge moguće reforme u školstvu.
Govoreći o savremenom obrazovnom kontekstu, Pavlović Babić istakla je da su i odrasli i mladi danas izloženi velikom broju informacija i stimulacija, ali da podela pažnje nije neminovna.
„Pažnja se deli našom, manje-više svesnom odlukom. Ako je nastava dovoljno podsticajna, relevantna za učenike i ako ih aktivno angažuje, teško da će telefoni odvući njihovu pažnju“, navela je ona.
Digitalni svet i koncept školstva iz 19. veka
Predlog o skraćenju časova ostavlja utisak da se zadržava zastareo koncept školstva, smatra sagovornik Insajdera Aleksandar Markov i ocenjuje da takvu ideju ne vidi kao ozbiljan reformski korak, već kao improvizaciju koja ne može unaprediti kvalitet nastave.
„Generalno, sa ovim predlogom, imamo utisak kao da smo saglasni s tim da koncept školstva iz nekog 19. veka treba zadržati, ali samo skratiti trajanje časa, umesto da se ide ka tome da učenici budu angažovani. Umesto toga, mi skraćujemo vreme trajanja časa. U svakom slučaju, ne gledam na taj predlog kao na neki ozbiljan predlog, a još manje kao na reformu“, ocenjuje Markov.
On kaže da se ideja o kraćim časovima prvi put pojavila u javnosti nakon izjave predsednika države u televizijskoj emisiji, dok ministar prosvete sada, najavom pilot-projekta, deluje kao da pokušava da ublaži situaciju.
„Ministar prosvete sada ima utisak da pokušava da spasi čitavu situaciju, a na osnovu činjenice da je u jučerašnjem intervjuu rekao da je to nešto što bi svakako trebalo pilotirati, jer se promene ne mogu uvoditi naglo, meni ukazuje na to da je i sam svestan da takav predlog ne bi unapredio kvalitet nastave“, smatra Markov.
Uzimajući u obzir i to da se problem nedovoljne pažnje učenika objašnjava uticajem telefona, postavlja se i pitanje zašto bi se onda istovremeno skraćivao čas i zabranjivali telefoni. Markov kaže da ne vidi da su ta dva predloga u vezi.
„Ona su se samo vremenski poklopila, ali su, da sada zvučim grubo, podjednako besmislena“, kaže naš sagovornik.
Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragica Pavlović Babić, kaže da ukoliko je cilj unapređenje obrazovnih postignuća i efikasnosti rada u školama, fokus bi trebalo da bude na dubljim i sistemskim promenama.
„Bolje je raditi na radikalnijem reformisanju nastavnih programa, načina rada u nastavi, ponudi vannastavnih aktivnosti, podršci učenicima, opremljenosti škola, uslovima rada, kao i na jačanju ugleda obrazovanja i nastavničke profesije“, istakla je Pavlović Babić.
Ona je upozorila da skraćivanje časova ne doprinosi automatski poboljšanju obrazovnog procesa i da bez ozbiljnih istraživanja ne može da se zna da li takva mera donosi pozitivne ili negativne efekte.
(Zlo)upotreba mobilnih telefona na času – stvar vaspitanja i kulture
Govoreći o upotrebi, odnosno, zloupotrebi mobilnih telefona tokom časova, Markov smatra da je to stvar vaspitanja i kulture, te da nikakva zabrana neće sprečiti učenike da koriste mobilne telefone, ali da digitalna tehnologija u suštinskom smislu, mora da nađe mesto u obrazovnom sistemu.
„Ako to povežemo sa reformskim procesima, digitalna tehnologija, uključujući mobilne telefone, mora da nađe svoje mesto u obrazovnom procesu i da se maksimalno iskoristi njen potencijal. Bilo za potrebe istraživanja na samom času, ili za onlajn testiranja i slično. To bi mogao biti način da se rasuta pažnja učenika, koja jeste delimično uzrokovana velikom upotrebom mobilnih telefona, ali ne samo u školi već i generalno, usmeri na nešto korisno. Svi smo, praktično, na mobilnim telefonima tokom celog dana, ali to može biti način da se pažnja učenika usmeri na obrazovni sadržaj i da se mobilni telefoni kvalitetno iskoriste u školi kako bi se podigla pažnja učenika“, smatra sagovornik Insajdera.
Kao primer za to, Markov navodi čas istorije, gde mobilni telefoni, posebno u školama koje nemaju dovoljno digitalne opreme za sve učenike, mogu poslužiti kao sredstvo za pristup arhivama, bibliotekama i drugim digitalnim sadržajima.
„Po struci sam istoričar i zahvaljujući mobilnim telefonima, odnosno savremenim digitalnim sredstvima, s obzirom na to da škole često nemaju dostupne laptopove, tablete ili računare za svakog učenika, mobilni telefon, ukoliko učenik ima pristup internetu, a uglavnom ima, omogućava uvid u veliki broj arhiva, biblioteka i digitalnih sadržaja koji su im ponuđeni“, navodi on.
Ističe da su to metode i sitne promene koje mogu voditi ka podizanju pažnje učenika i jačanju njihove koncentracije, odnosno usmeravanju pažnje na istraživački rad i na ono što je deo obrazovnog procesa.
„Ako idete linijom manjeg otpora i skraćujete čas na 30 minuta, šta ćemo ako to ne reši problem? Hoćemo li nastaviti da dodatno skraćujemo časove? Potrebno je uzeti primere iz drugih zemalja i videti kako je taj problem tamo rešavan. Moram da priznam, i to ne znači da sam apsolutno u pravu, ali ne znam za državu koja je ovaj problem rešavala skraćivanjem časova. Čak u nekim državama časovi traju i duže od 45 minuta“, zaključuje Aleksandar Markov iz Edu foruma.
Dragica Pavlović Babić navela je za Insajder da kada je reč o mobilnim telefonima u školama smatra da bi umesto zabrana trebalo razmišljati o njihovoj smislenoj upotrebi u nastavi.
„Mobilni telefoni mogu da se koriste na mnogo načina u obrazovne svrhe. Zabrane, s druge strane, mogu proizvesti i brojne negativne posledice, o čemu treba razmišljati unapred“, zaključila je profesorka Filozofskog fakulteta.
Šta kaže ministar o predloženim promenama?
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je ranije da Ministarstvo „ozbiljno i glasno“ razmišlja o tome da se časovi skrate na 30 minuta zbog nedovoljne i rasute pažnje učenika.
„U ovom trenutku mi o toj ideji, da budem najprecizniji, otvoreno i glasno razmišljamo. Mislim da postoji neka vrsta psihološkog opravdanja. To je da upravo pod uticajem ovih novih tehnologija imate fenomen difuzne pažnje. Vi ne možete da budete fokusirani na jedan predmet, nego prosto vrlo lako krećete sa jednog na drugi sadržaj. To prosto stvara efekat kod dece da vi ne možete da ostanete fokusirani na nekih 45 minuta, koliko maksimum traje koncentracija i kod zrelih ljudi“, rekao je ministar prosvete.
Pre ideje o mogućem skraćenju časova na 30 minuta, Zaštitnik građana je sredinom decembra prošle godine najavio zakon o zabrani upotrebe mobilnih telefona u školama, upravo sa ciljem povećanja pažnje učenika.
Najava Zaštitnika građana da bi mobilni telefoni mogli biti potpuno zabranjeni u osnovnim i srednjim školama otvorila je i pitanje da li se ovom merom zaista unapređuje kvalitet nastave ili se pažnja javnosti skreće sa drugih, možda ozbiljnijih problema u obrazovnom sistemu.
Izvor: Insajder
