Nova školska godina 1. septembra nije počela štrajkom, što je ranijih godina bilo skoro pravilo, ali jeste smenama ne tako malog broja direktora škola, među kojima je dosta onih koji su podržavali studentske i učeničke blokade i proteste. Iako su iz Ministarstva prosvete tvrdili da je sve u vezi sa smenama urađeno po zakonu i da nije reč ni o kakvim masovnim represivnim potezima, od dela prosvetnih radnika se čulo upravo suprotno. Međutim, politizacija u izborima i smenama direktora škola nije ništa novo, to je vremenom postala sve češća praksa, a jedan od predloga kako da se ona ubuduće izbegne stigao je od Foruma srednjih stručnih škola. Oni, naime, predlažu da se na čelo škola, umesto direktora, postavljaju upravnici, koji bi se bavili funkcionisanjem škole, ali bez upliva u nastavni deo.
Forum srednjih stručnih škola predložio je izmenu svih odredbi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u kojima se koristi reč direktor, tako da bude zamenjen terminom upravnik, radi efikasnijeg funkcionisanja obrazovne ustanove.
“Razlog za ovu izmenu je u tome što reč upravnik preciznije oslikava ulogu rukovodioca ustanove kao lica koje upravlja ustanovom u skladu sa zakonom i odlukama nadležnih organa. Termin upravnik je primereniji javnom sektoru i ustanovama obrazovanja”, naveli su iz Foruma.
Kazali su da bi uvođenjem upravnika bio smanjen prostor za zloupotrebe i politizaciju u izboru i radu upravnika, povećala bi se odgovornost upravnika za administrativno, finansijsko i organizaciono vođenje škole, i omogućilo bi se nastavničkim i pedagoškim telima da zadrže punu ulogu u obrazovno-vaspitnom procesu.
“Uloga upravnika škole bila bi jasno definisana – da se isključivo bavi organizacijom i upravljanjem radom škole, bez mešanja u nastavna, stručna i pedagoška pitanja. Ta pitanja ostaju u nadležnosti Nastavničkog veća i stručnih organa ustanove», istakli su iz Foruma.
Predsednik organizacije “Edu forum” Aleksandar Markov kaže za NIN da na predlog kolega iz Foruma srednjih stručnih škola gleda kao na konstruktivan pokušaj da se ukaže na problem centralizacije moći i politizacije funkcije direktora u obrazovnom sistemu.
“Ovakva inicijativa dolazi u trenutku kada se prosveta suočava sa ozbiljnim izazovima, među kojima je i sve izraženiji pritisak na školske kolektive, često uz otvorenu podršku resornog ministra, a sa ciljem da se utiče na njihov rad i autonomiju. Međutim, smatram da bi promena naziva iz direktor u upravnik, bez dubinskih sistemskih reformi, imala više simbolički nego stvarni efekat. Ako zaista želimo efikasnije i manje politizovano upravljanje školama, potrebno je da menjamo obrazovnu paradigmu iz korena ka modelu koji podstiče kvalitet nastave, odgovornost i transparentnost”, priča Markov i dodaje:
“U tom smislu, verujem da bi dugoročno rešenje bilo osnaživanje škola kroz veću autonomiju: izbor rukovodilaca bi trebalo da bude u rukama školskih kolektiva, dok bi Ministarstvo imalo ulogu nadzora nad zakonitošću rada. U takvom sistemu, rukovodilac škole bi bio odgovoran prvenstveno nastavnicima i zaposlenima, a njegov uspeh bi se merio kroz rezultate učenika na eksternim proverama znanja, ali i kroz praćenje njihovog daljeg obrazovnog i profesionalnog puta. Naravno, ovakav liberalniji model zahteva i drugačiji pristup finansiranju, na primer da se nastavnici plaćaju po broju učenika, uz izuzetke za škole u seoskim sredinama ili škole od posebnog značaja. Time bi se stvorio podsticaj za kvalitet, a rukovodilac škole, kako god ga zvali, imao bi jasnu misiju, da stvori uslove za kvalitetno obrazovanje i izgradi tim stručnih i posvećenih ljudi”.
Markov zaključuje da, nažalost, u postojećim okolnostima, gde direktora bira i smenjuje država, a odgovara najčešće jednom čoveku, pitanje naziva njegove funkcije – direktor ili upravnik – ostaje gotovo irelevantno, te da je, bez suštinskih reformi, reč više o kozmetici nego o pravoj promeni.
