Nova školska godina počinje u ponedeljak. Ona će, kako zasad stvari stoje, početi bez štrajka, ali ipak ne i bez neke vrste pobune. U Ministarstvu prosvete očekuju da godina „počne normalno“, reprezentativni sindikati ne najavljuju štrajk, ali, s druge strane, iz jednog od sindikata koji nije reprezentativan očekuju “tinjajući protest” u školama koje su pod najvećim vidom represije. Takođe, srednjoškolci iz više gradova najavili su za 1. septembar protest “Srednjoškolci pamte – svi smo ispod nadstrešnice”, kojim će, zajedno sa roditeljima, delom nastavnika i studentima u blokadi, obeležiti 10 meseci od tragedije u Novom Sadu u kojoj je poginulo 16 ljudi.
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da očekuje da će nova školska godina početi “normalno, svečano”, ocenivši da nema razloga ni za „ritualni štrajk“ svakog prvog septembra, jer se radi ozbiljno na poboljšanju materijalnog položaja prosvetara. Rekao je i da je neophodna normalizacija stanja u obrazovanju i da Vlada Srbije, resorno ministarstvo i prosvetni radnici ne smeju dozvoliti da se ponovi prethodna školska godina, kada su škole i fakulteti bili u blokadi. Kako je ocenio, to bi gurnulo u provaliju obrazovni sistem u Srbiji.
“Ako je do Ministarstva prosvete – školska godina treba da počne svečano, normalano jer je naša ideja da se obrazovni proces potpuno vrati u školu bez primesa politike”, rekao je Stanković.
Gimnazijski profesor i predsednik udruženja „Edu forum“ Aleksandar Markov kaže za NIN da kao da je postalo uobičajeno da školska godina u Srbiji počinje štrajkom 1. septembra, te da je jedini izuzetak bila prošla godina, što se, kako navodi, na kraju pokazalo kao uvod u buru koja je odnela celu školsku godinu.
“Zato, kada ministar prosvete danas poručuje da ne očekuje ‘ritualni štrajk’, stiče se utisak da bi mu možda takav štrajk, ograničen na jedan dan i vezan samo za plate, najviše odgovarao. Jer, za razliku od višestrukih problema koji su prošle godine gurali obustavu, jednodnevni protest nastavnika vlasti je uvek lakše da ‘reši’ obećanjima. Ipak, danas je vrlo nezahvalno prognozirati šta će se dešavati ne samo prvog septembra, već tokom cele jeseni i duže. Već sada se iz medija zna da će maturanti gimnazija, a možda i mlađi učenici prvog septembra bojkotovati nastavu, ostavljajući prostor da učenici prvih razreda normalno pohađaju časove. To izvesno znači da neće doći do potpune blokade škola, ali je pitanje kako će se situacija sa učenicima dalje razvijati. Sindikati i druge organizacije, čak i one koje su se pokazale radikalnijim, još se ne oglašavaju, ali nema sumnje da će maturanti očekivati podršku svojih nastavnika”, kaže Markov.
On smatra da je, za razliku od prošle školske godine – kada je u štrajku ili blokadama bilo više od 80 odsto nastavnika – ove godine teško očekivati takav odziv. Razloga je, kako kaže, više – prethodna godina potrošila je ogromnu energiju nastavnika i mnoge iscrpela do mere da posle letnje pauze teško mogu ponovo da se mobilišu, a takođe su, pored toga, mnogi kolektivi ostali podeljeni zbog različitih odluka, da li ostati u blokadi ili je prekinuti, što je unelo trajne tenzije među kolegama.
“Još jedan važan faktor jeste odnos društva prema nastavnicima. Dok je deo javnosti koji podržava blokade pružao podršku, pa i finansijsku pomoć kad je nastavnicima obustavljena isplata zarada, drugih, konkretnijih reakcija, u smislu generalnih štrajkova, nije bilo. Što je stvorilo utisak da su nastavnici ostali usamljeni u borbi. S druge strane, kada su nastavnici počeli da izlaze iz blokada, deo društva koje im je do tada pružalo podršku je počeo sada da ih napada. To je ostavilo gorak ukus i dodatno obeshrabrilo mnoge. Osim toga, ne treba zanemariti i da se model društveno-političke borbe promenio, te da su glavni nosioci promena težište borbe sa institucija preneli na ulicu, što takođe, može uticati na dešavanja u školama”, dodaje Markov.
Zaključuje da je zbog svega toga teško očekivati masovan štrajk, ali da nije isključeno da dođe do pojedinačnih obustava, “naročito ako Ministarstvo prosvete bude sprovodilo agresivnu politiku preko podobnih direktora ili smenjivalo i otpuštalo nepodobne”.
“Paradoksalno, upravo masovnost i intenzitet štrajkova ove školske godine najviše će zavisiti od samog ministra i načina na koji bude komunicirao sa prosvetom. Ako nastavi putem pretnji, smena i pritisaka, otpor bi mogao rasti i širiti se. Ako, pak, prednost da dijalogu, šanse da ova školska godina protekne mirnije biće znatno veće”, naveo je sagovornik NIN-a.
Ceo tekst dostupan je na sajtu NIN-a
