Nedeljnik Ekspres u poslednjem broj objavio je veliki intervju sa predsednikom Edu foruma Aleksandrom Markovim. Tema intervjua bilo je istraživanje koje je Edu forum sproveo u decembru 2025. godine među roditeljima i nastavnicima o nacionalnim udžbenicima.
Ono što se vidi iz izveštaja – izgleda da se kao jedan od ključnih problema u celoj priči pojavljuje nedovoljna informisanost, ili selektivna informisanost o ideji nacionalnih udžbenika. Da ne ulazimo sada u to šta uopšte znači nacionalni udžbenik. Ali, čini mi se da onaj ko je krenuo sa tom idejom nije dovoljno razjasnio šta želi i zbog čega to želi.
„Da, zapravo istraživanje o tome koliko je o nacionalnim udžbenicima rečeno na neki način je i refleksija poverenja u vlast – odnosno onaj deo vlasti koji se odnosi na prosvetu, koji ima mandat da donosi odluke vezane za prosvetu. I očigledno je da podrške nema. Da je bilo postavljeno bilo koje drugo pitanje, da nisu bili nacionalni udžbenici, da je bilo išta što je vezano za neke reformske procese u samom obrazovanju, mislim da bi, bar kada je reč o nastavnicima, rezultat bio približno isti. I to nam govori da oni koji donose odluke vezane za obrazovanje apsolutno ne uživaju poverenje nastavnika, što i ne čudi, imajući u vidu sve ono što se dešava u prethodnih nešto duže od godinu dana.“
A i ranije.
„Da i ranije. Slažem se da i nastavnici nisu dovoljno informisani o svemu što se dešava u prosveti, o reformama, da ne poznaju dovoljno zakone. Tu je, naravno, deo njihove odgovornosti. Jer, kada se bavite nekim poslom, prirodno je da pratite tokove, ne možete da čekate da vam neko servira informacije. Morate malo i da se raspitate. Ali, sa druge strane, vidim i odgovornost Ministarstva prosvete, ne samo ovog ministra, iz prostog razloga što nije uspostavljen adekvatan kanal komunikacije sa nastavnicima koji je podrazumevao razmenu informacija. Sa jedne strane, zašto je problem Ministarstvu prosvete da kroz neki kanal komunikacije informiše nastavnike o promenama, da to ne bude onako suvoparno u formi zakona, zakonskih predloga. A sa druge strane, taj kanal bi služio vrlo fino i predstavnicima Ministarstva da oslušnu raspoloženje u prosveti, da vide i da čuju šta im to nastavnici zameraju, da čuju neki dobar predlog, neku konstruktivnu kritiku. Jer, živimo u društvu gde se svaka kritika doživljava kao napad na vlast, kao napad na državu, a mnogo toga konstruktivnog se kaže u javnom diskursu, samo što to izgleda nema ko da čuje.“
Ceo intervju pročitajte u najnovijem broju Ekspresa ili klikom na link
