Većina nastavnika smatra da uvođenje nacionalnih udžbenika ne bi olakšalo rad (55 odsto), niti doprinelo boljoj organizaciji nastave (50 odsto), dok 53 odsto ispitanika misli da bi njihova profesionalna sloboda bila ugrožena. Pored toga, polovina nastavnika veruje da bi se uvođenjem nacionalnih udžbenika mogao smanjiti kvalitet nastave i motivacija učenika, dok 63 odsto smatra da bi mogao biti umanjen razvoj kritičkog mišljenja.
Ovo su neki od nalaza istraživanja o nacionalnim udžbenicima koje je sprovela organizacija Edu forum u decembru 2025. godine.
Uzorak obuhvata 145 nastavnika i 705 roditelja iz cele Srbije.
Istraživanje je pokazalo i da 77 odsto nastavnika uvođenje nacionalnih udžbenika percipira kao politički motivisanu odluku, a 84 odsto smatra da je u obrazovnim politikama važnije mišljenje struke nego političkih predstavnika. Ovi nalazi ukazuju da se nacionalni udžbenici prevashodno posmatraju kroz prizmu profesionalne autonomije i odnosa između struke i politike, navode u Edu forumu.
Većina nastavnika smatra da uvođenje nacionalnih udžbenika ne bi olakšalo rad (55 odsto), niti doprinelo boljoj organizaciji nastave (50 odsto), dok 53 odsto ispitanika misli da bi njihova profesionalna sloboda bila ugrožena. Pored toga, polovina nastavnika veruje da bi se uvođenjem nacionalnih udžbenika mogao smanjiti kvalitet nastave i motivacija učenika, dok 63 odsto smatra da bi mogao biti umanjen razvoj kritičkog mišljenja.
Ovo su neki od nalaza istraživanja o nacionalnim udžbenicima koje je sprovela organizacija Edu forum u decembru 2025. godine.
Uzorak obuhvata 145 nastavnika i 705 roditelja iz cele Srbije.
Istraživanje je pokazalo i da 77 odsto nastavnika uvođenje nacionalnih udžbenika percipira kao politički motivisanu odluku, a 84 odsto smatra da je u obrazovnim politikama važnije mišljenje struke nego političkih predstavnika. Ovi nalazi ukazuju da se nacionalni udžbenici prevashodno posmatraju kroz prizmu profesionalne autonomije i odnosa između struke i politike, navode u Edu forumu.
Kod roditelja je percepcija kompleksnija. Iako 59 odsto smatra da bi nacionalni udžbenici mogli smanjiti uticaj izdavačkog tržišta, a 57 procenata da su važni za očuvanje nacionalnog identiteta, stavovi o njihovoj obrazovnoj vrednosti su podeljeni.
Oko 40 odsto roditelja misli da bi uvođenje nacionalnih udžbenika unapredilo obrazovanje dece, 34 odsto smatra suprotno dok je četvrtina neodlučna.
Ovo ukazuje da je podrška roditelja više zasnovana na sistemskim i vrednosnim očekivanjima, nego na jasnoj percepciji direktnog pedagoškog efekta, ističu u Edu forumu.
Nastavnici u umerenoj meri pozitivno ocenjuju postojeći sistem udžbenika – 47 odsto smatra da su postojeći udžbenici dobri, 31 odsto zauzima neutralan stav, dok petina izražava neslaganje.
Istovremeno, 75 odsto nastavnika podržava princip profesionalne autonomije u izboru udžbenika, dok se većina izjašnjava u prilog modelu više izdavača, pri čemu 61 odsto smatra da konkurencija doprinosi kvalitetu udžbenika.
S druge strane, roditelji u značajno većoj meri dovode u pitanje postojeći sistem: samo 13 odsto njih kaže da su postojeći udžbenici dobri, dok 64 odsto misli suprotno. Ipak, roditelji u visokom procentu (70 odsto) podržavaju autonomiju nastavnika u izboru udžbenika, a čak 92 odsto smatra da u donošenju odluka u obrazovanju mišljenje struke treba da ima primarnu ulogu.
Analiza Edu foruma pokazuje da stavovi o nacionalnim udžbenicima nastaju u kontekstu neujednačene informisanosti.
Među nastavnicima, 56 odsto se izjašnjava kao dobro ili veoma dobro informisano, dok se 44 odsto nalazi u zoni delimične ili niske informisanosti.
Kod roditelja, nešto više od polovine ispitanika se smatra informisanim, ali više od 30 procenata navodi da je slabo ili uopšte nije informisano.
Nastavnici se o obrazovnim politikama najčešće informišu putem stručnih kanala, ali i društvenih mreža i medija (60 odsto), dok se roditelji primarno oslanjaju na društvene mreže i internet portale, uz značajno manju upotrebu tradicionalnih medija.
„U uslovima neujednačene i često nedovoljne informisanosti, stavovi o nacionalnim udžbenicima formiraju se u značajnoj meri pod uticajem javnog narativa i načina na koji se ova tema predstavlja u medijima. Iako 56 odsto nastavnika smatra da je informisano o nacionalnim udžbenicima, čak 44 odsto se nalazi u zoni delimične ili niske informisanosti. Slično tome, iako više od polovine roditelja sebe vidi kao informisane, preko 30 odsto roditelja nema dovoljno informacija o ovoj temi. Ovakvi nalazi ukazuju na potrebu za sistematičnijim, transparentnijim i stručnijim informisanjem javnosti o promenama u obrazovnom sistemu, posebno kada je reč o temama koje imaju potencijal da značajno utiču na obrazovni proces“, ističe se u analizi Edu foruma.
Jedno od pitanja u anketi je bilo u kojoj meri bi uvođenje besplatnih udžbenika uticalo na stavove o podršci nacionalnim udžbenicima.
Rezultati pokazuju da 60 odsto nastavnika ne bi menjalo svoj stav, 19 odsto bi delimično bilo sklonije podršci, dok bi 11 procenata podržalo uvođenje ukoliko bi udžbenici bili besplatni.
Što se tiče roditelja, 58 odsto roditelja je reklo da bi podržalo nacionalne udžbenike kad bi bili besplatni, ako samo ako bi bili kvalitetniji.
Čak 94 odsto nastavnika koji su učestvovali u anketi smatra da proces izrade nacionalnih udžbenika treba da uključuje konsultacije sa nastavnicima.
Stavovi o nacionalnim udžbenicima otkrivaju jasnu razliku između dve grupe.
Nastavnici ih prevashodno posmatraju kroz prizmu profesionalne autonomije, kvaliteta nastave i potencijalnog političkog uticaja na obrazovanje, pri čemu dominira kritički stav prema mogućem ograničenju nastavničke slobode i pedagoškog pluralizma.
Roditelji, s druge strane, pokazuju umereno veću otvorenost prema ideji nacionalnih udžbenika, pre svega u kontekstu smanjenja uticaja izdavačkog tržišta i očuvanja određenih vrednosnih okvira, piše u zaključcima analize rezultata istraživanja.
Izvor: Danas
