Danas je u Muzej devedesetih, u organizaciji Edu forum, održan panel pod nazivom „Uniformisanje mišljenja“, posvećen temi uvođenja nacionalnih udžbenika. Skup je okupio stručnjake iz oblasti obrazovanja, predstavnike roditelja, učenika i medija, otvarajući prostor za široku i argumentovanu raspravu o jednoj od najosetljivijih tema obrazovne politike.
Na panelu su govorili: prof. dr Dubravka Stojanović i prof. dr Dragica Pavlović Babić sa Filozofskog fakulteta, novinarka Radio-televizija Srbije Ana Manojlović, kolumnista Peščanika Dejan Ilić, Gordana Plemić iz Udruženja roditelj i Dositej Jovanović iz Unije srednjoškolaca.
Povod za diskusiju bilo je usvajanje izmene Zakona o udžbenicima kojima se uvodi kategorija nacionalnih udžbenika za predmete istorija i geografija. Za potrebe panela Edu forum je sproveo istraživanje koje osvetljava stavove roditelja i nastavnika o nacionalnim udžbenicima. Na uzorku od 705 roditelja, 43,4 odsto ispitanih izjasnilo se protiv uvođenja nacionalnih udžbenika, 34,8 odsto ih podržava, dok 21,8 odsto nema formiran stav. Među nastavnicima (145 ispitanika), čak dve trećine ne podržava ovu inicijativu. Rzultati ukazuju na izraženu podeljenost i potvrđuju da je reč o temi koja zahteva dodatni dijalog i pažljivo razmatranje.
Učesnici panela saglasili su se da se promene u obrazovnom sistemu sprovode uz nedovoljnu transparentnost i bez stvarne participacije ključnih aktera. Nastavnici, roditelji i učenici, kao nosioci obrazovnog procesa, prema njihovom mišljenju, često ostaju izvan procesa odlučivanja, dok se odluke donose „odozgo“, bez dijaloga.
Ipak, stavovi o samim nacionalnim udžbenicima bili su nijansirani. Dragica Pavlović Babić istakla je da čak i loš udžbenik može podstaći razvoj kritičke svesti kod učenika, jer otvara prostor za dodatno istraživanje i preispitivanje sadržaja. Dejan Ilić ocenio je da su udžbenici u 21. veku u velikoj meri prevaziđen format, te da kvalitet nastave u najvećoj meri zavisi od nastavnika, a ne od samog udžbenika. Ideju nacionalnih udžbenika vidi pre svega kao pokušaj uspostavljanja monopola u izdavaštvu i koncentracije profita.
Dubravka Stojanović ukazala je da nacionalni udžbenici ne moraju nužno biti lošiji od postojećih, ali je podsetila da se od 2000. godine sistematski radilo na reviziji istorijskih narativa, posebno kada je reč o tumačenju događaja iz Drugog svetskog rata.
Ana Manojlović ocenila je da mediji nisu dovoljno uključeni u procese izrade i izmene zakona, te da predstavnici vlasti selektivno biraju medije i novinare sa kojima komuniciraju.
Kao roditelj, istakla je i praktičan problem, da se u pojedinim predmetima udžbenici gotovo i ne koriste, iako ih roditelji uredno kupuju.
Gordana Plemić naglasila je da finansijski aspekt igra značajnu ulogu u formiranju stavova roditelja. Podatak da bi znatno veći broj njih podržao nacionalne udžbenike ukoliko bi bili besplatni, što je potvrđeno istraživanjem koje je sproveo Edu forum, prema njenim rečima, ne iznenađuje.
U ime učenika, Dositej Jovanović poručio je da mladi često ostaju po strani kada se donose odluke koje ih se neposredno tiču. Iako Unija srednjoškolaca okuplja veliki broj učenika na republičkom nivou, predstavnici izvršne vlasti ih, kako tvrdi, retko ili nikada ne konsultuju što je bio slučaj i u procesu razmatranja nacionalnih udžbenika.
Panel „Uniformisanje mišljenja“ još jednom je pokazao da pitanje nacionalnih udžbenika prevazilazi tehničku raspravu o izdavaštvu i otvara šire dileme o autonomiji obrazovanja, ulozi države i pravu svih aktera da učestvuju u kreiranju obrazovnih politika.
Izvor: Nova RS
