Izjava ministra prosvete da se razmatra skraćivanje časova na 30 minuta izazvala je brojne reakcije, pre svega zaposlenih u prosveti. Unija sindikata saopštava da bi ta odluka mogla ugroziti kvalitet nastave i traži reformu obrazovanja na osnovu ozbiljnih analiza. Premijer Đuro Macut smatra da eventualno skraćivanje časova mora biti zasnovano na stručnoj raspravi i prilagođavanju nastavnih programa.
Četrdeset i pet ili trideset – može li se kvalitet nastave meriti minutima, to pitanje postavlja javnost nakon izjave resornog ministra da se razmatra skraćivanje časova zbog pada pažnje i koncentracije učenika.
Da je mnogima dosadno i da im se pažnja rasipa, primećuju i nastavnici, ali tvrde da se taj problem ne bi rešio samo skraćivanjem časova.
„Da li će čas od 30 minuta značiti da će dete u radnom danu imati deset časova, umesto sadašnjih šest, ili je namera ministarstva da završavaju školu u pola 11? Takođe, da li nam se povećava broj potrebnih odeljenja da bismo imali punu normu? Mnogo je tu nepoznanica“, pita Snežana Romandić iz Saveza samostalnih prosvetnih sindikata.
Aleksandar Markov iz Udruženja nastavnika „Edu forum“ kaže da se postavlja pitanje koliko objektivno može da se posveti pažnja učenicima tokom 30 minuta, jer često ni 45 minuta nije dovoljno, ako se uzme u obzir da u većim školama broj učenika po odeljenju iznosi 30.
„Problem pažnje se ne može rešiti tako što se podilazi učenicima i tako što se od časa pravi skraćeni čas. Moramo da vidimo kako da popravimo kvalitet nastave“, ističe Markov.
Zavod za vrednovanje obrazovanja kaže da odluku ne bi trebalo doneti bez ozbiljnih istraživanja.
„Detaljna i podrobna analiza psihologa, pedagoga, nastavnika i profesora, direktora svih koji su uključeni u obrazovni proces, je neophodna“, smatra Boris Stojkovski, v.d. direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Aleksandar Markov iz „Edu foruma“ ukazuje da bi bilo logičnije da čas traje duže ako je cilj pažnja učenika, jer bi na taj način mogli da se fokusiraju na određene problemske situacije. Takođe, kao što je trend u zapadnim zemljama, može se razmatrati i blok nastava.
Postoje i zemlje u kojima časovi traju i duže od 45 minuta, kao što su Italija i Francuska, koje imaju fleksibilne modele obrazovanja sa časovima koji traju do jednog sata.
Ceo članak dostupan na sajtu RTS
